Da li u školi smemo da koristimo mobilni telefon?

Da li u školi smemo da koristimo mobilni telefon?

[vc_row][vc_column][vc_column_text font_family=“Times New Roman, Times, serif“ font_size=“18″]Pored roditelja i kućnog vaspitanja važna je škola, ali od škole još važniji su učitelji. Da li su se i koliko promenila deca, sistem obrazovanja, da li mobilne telefone treba koristiti u školi samo su neka pitanja na koja su nam odgovor dale dve predivne žene. Razgovarali smo sa Suzanom Veljković – prosvetnim radnikom i Ljubicom Rašković Ivetić – pedagogom iz Niša.

Devar:  Vremena i deca se menjaju, a školski sistem ne. Da li su, i zašto, potrebne promene u načinu na koji škole rade sa decom?

Suzana:

Razvoj tehnologije i interneta uveliko su promenili način na koji živimo i radimo. U budućnosti možemo očekivati još veće promene. Lepo ste rekli da se vremena i deca menjaju, ali se ne bih složila da se školski sistem ne menja, samo se te promene sporije odvijaju i samim tim su manje vidljive. Čini mi se da se ne ide u korak sa razvojem savremene tehnologije. Na promenu vremena i dece, u zavisnosti od vremena u kome žive, ne možemo uticati. Svaka generacija dece trpi određene promene i ma koliko sitne te promene bile ipak su promene. Ja sam mišljenja da se na način rada sa decom može uticati. Pored ogromne uloge roditelja u odrastanju deteta, sa polaskom deteta u školu veliku ulogu dobija i nastavnik.  Ukoliko nastavnici u školama nemaju otpor prema savremenoj tehnologiji, neće je imati ni učenici ni njihovi roditelji. I obrnuto. Još uvek postoje škole koje su slabo opremljene savremenom tehnologijom. Takođe, ima porodica koje u svojim domovima ne poseduju kompjuter ili tablet računar, ali svi koji imaju treba iskoristiti za učenje. Mišljenja sam da učenje pomoću mobilnog telefona nastavu čini svestranijom, zanimljivijom, kreativnijom. Imajući u vidu cilj savremene nastave da učenici sa više volje i radoznalosti za otkrivanjem sveta oko sebe prilaze usvajanju novih nastavnih sadržaja, ispravnom upotrebom tehničkih mogućnosti možemo biti efikasniji. Dopalo se to nama ili ne – ceo svet je mobilan.

Ljubica:

Školski sistem bi trebao da se prilagodi vremenu u kome se živi i da pripremi decu za samostalan život u ovom društvu. Da bi se pripremili za život potrebno je i da u samoj školi uče praktične stvari koje će im trebati u svakodnevnom životu. Veliki problem u našem školstvu je to što fokus stavlja na pamćenje i ponavljanje gradiva, a ne na praktičnu primenu u svakodnevnim životnim i poslovnim situacijama.

– Modernizacija školstva za mnoge znači samo uvođenje savremenih pomagala u nastavu, pre svega računara. Koliko je modernizacija nastavnog sistema važna, i da li više odmaže ili pomaže?Postoje li načini da se „izmeri“ koji sistem daje bolje rezultate? (pod sistem ovde se misli na stare sisteme ili nove koji uvode savremenu tehnologiju)

Suzana:

Modernizacija školstva ne podrazumeva samo uvođenje savremenih pomagala u nastavu, recimo računara, već i drugih savremenih pomagala, ali i novih metoda i oblika rada sa istim. Uvođenjem savremenih pomagala neophodno je uvesti i nove metode i oblike rada, odnosno prilagoditi ih pomagalu koje se koristi sa ciljem lakšeg usvajanja znanja. Sa primenom treba biti veoma obazriv i donekle vizionar. Treba predvideti svaki korak, rezervne opcije ako nešto krene neplanirano, uvek imati i tzv. plan B. Deca su živi „materijali“. Greške mogu biti neispravljive. Na prvi pogled sve navedeno plaši, ali ako dozvolimo da strah od uvođenja savremene tehnologije ovlada nama nikada nećemo uhvatiti korak sa njom. Potrebno je samo da naučimo da se njome služimo. Kao sa strujom. Pravilnim korišćenjem savremena tehnologija može biti veliki pomoćnik i saveznik u nastavi. Tradicionalna ili savremena nastava? Pristalica sam kombinacije obe. Današnji školarci su na samoj granici tradicionalno/savremenog. Zadržati sve što je u tradicionalnoj nastavi dobro, a postepeno i dozirano uvoditi novine još u prvom razredu. Jedino tako mogu biti „bezbolne“ za učenike, jer, opet ponavljam, u svima nama je urođen strah od nepoznatog i svesni smo rezultata koje taj strah može izazvati. Što se merljivosti rezultata sistema tiče ne bi trebalo porediti ih, jer se deca međusobno razlikuju. Nekim učenicima će više odgovarati tradicionalni pristup, drugima savremeni. Nisu ni sve nastavne jedinice pogodne za obradu korišćenjem savremenih pomagala. Oba vida imaju svoju draž. Miris knjige ne može zameniti ni jedna mobilna aplikacija, niti čitanje e-knjige. Takođe, mogućnosti koje nudi internet mogu da učenicima pruže informacije putem vizualnog ili auditivnog doživljaja. Zato sam za doziranu kombinaciju oba vida nastave.

Ljubica:

Svakako da je važna, jer sva ta sredstva će im biti potrebna u budućem zanimanju, ali važno je da nauče korisnu upotrebu računar i interneta…

– Da li se savetujete učenje s decom? Koliko su samostalniji nego ranije?

Suzana:

Kada se spomene učenje sa detetom, zamišljam roditelje koji sede pored svog deteta i istovremeno ponavljaju delove lekcija ili obavljaju mnogo drugih poslova umesto svog deteta (pertlanje cipela, zakopčavanje, hranjenje…). Protivnik sam ovakvog učenja. U suprotnom dobijamo nesamostalno dete, odnosno nesigurnu osobu za ceo život. Roditelj je prva osoba sa kojom se dete upoznaje i koja treba da kontroliše i usmerava pažnju deteta na bitne stvari koje će mu značiti na putu odrastanja i uopšte za život. Dete ne treba kritikovati ako pogreši, već mu ukazati na greške, bodriti ga da ne odustaje i rezultati će vremenom doći sami od sebe. Proces učenja započinje mnogo pre nego sa polaskom deteta u školu. Ako su roditelji do polaska deteta u školu prezaštićivali svoje dete obavljajući mnoge radnje umesto njega, sa polaskom u školu dešava se isto (spremanje knjiga, oblačenje, rad na domaćim zadacima…), samo što je sada dete zbunjeno, nesigurno, nespretno, možda i uplašeno jer veći deo dana provodi bez roditelja i mnoge radnje koje umesto njega roditelj  obavlja kod kuće – u školi mora da obavi samostalno.

Ljubica:

U početku kada su deca mala, potrebno je neko stariji da im pokaže kako se uči, a kasnije kada su malo starija, dobro je da se sve više osamostaljuju i steknu samodisciplinu. Veliki broj dece je manje samostalan jer je mnogo više zastupljeno prezaštićivanje u porodici nego ranije.

,,Dete ne treba kritikovati ako pogreši, već mu ukazati na greške“

– Virtualni svet, svet interneta, tehnologija koliko je blizak deci?

Suzana:

Ogromnoj većini dece je svet tehnologije bliži nego što se nama odraslima čini da jeste. A, kako i ne bi bio kada su rođena u vreme ubrzanog razvoja tehnologije. Treba to iskoristiti na pravi način, u pravcu razvijanja funkcionalnih znanja.

Ljubica:

Veliki deo vremana deca provode u virtuelnom svetu, igricama, društvenim mrežama… što može da predstavlja problem za razvijanje žive komunikacije među vršnjacima, nesigurnosti u konaktu sa vršnajcima, stvaranje internet zavisnosti….

– Saveti za upotrebu tehnologije za decu od 2 do 12 godina?

Suzana:

Kao učiteljica mogu da preporučim upotrebu nove tehnologije sa ciljem da se nastava  učini svestranijom, zanimljivijom i kvalitetnijom, ali uz obaveznu kontrolu roditelja ili nastavnika. Decu treba osposobljavati za svet koji ih očekuje. Treba im skrenuti pažnju na neprijatnosti sa kojima se mogu susresti i usmeravati ih ali ih ne plašiti. Roditelji male dece bi morali da se prvo lično informišu o prednostima, nedostacima  ali i o neprijatnostima do kojih može da dovede neprimerena upotreba nove tehnologije. Tek kada se potpuno upoznaju sa prednostima i manama postepeno da uvode svoje mališane na koji način da iskoriste sve prednosti koje nova tehnologija pruža. Nove tehnologije su stvar sa kojom će se pre ili kasnije sresti.

Ljubica:

Tehnologija se ne može izbeći, ali može da se pametno korist. U početku važno je ograničiti upotrebu interneta na jednu trećinu slobodnog vreme a u slobodno vreme podrazumevamo vreme kada se završe sve školske i vanškolske obaveze i aktivnosti. Vreme za odmor i zabavu treba ispuniti druženjima, hobijima, fizičkom aktivnošću… a samo jedan deo tog vremena bi trebao da bude i za internet. Druga stvar na koju treba obratiti pažnju je korisna upotreba interneta. Internet je mesto gde mogu da se uče i saznaju mnoge stvari koje mladima mogu da koriste. Zato vreme koje je provedeno na njemu treba da bude korisno iskorišćeno.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

Malo je danas učitelja koji žele da stvaraju čarobne stvari za svoje učenike

18/06/2018

Šta je uvećana stvarnost?

18/06/2018

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *