7 svetskih čuda antike prema klasičnom spisku (od Egipta do Grčke)

7 cuda antike prema klasicnom spisku

U svetu arhitekture, postoji nekoliko remek-dela koja su izazvala divljenje i oduševljenje generacija širom sveta. Sedam svetskih čuda antike su bili ne samo inženjerski podvizi, već i simboli bogatstva, moći i kreativnosti civilizacija koje su ih stvorile. U 4D Enciklopedija ‘’Svetska Čuda’’, istražujemo i sedam svetskih čuda, od Egipata do Grčke, i otkrivamo njihov uticaj na našu istoriju i kulturu. Do 2021. godine, originalna lista Sedam svetskih čuda uključuje sledeće građevine:

1. Keopsova piramida u Gizi, Egipat

Ova piramida je deo kompleksa piramida izgrađenih tokom Starog kraljevstva Egipta. Smatra se poslednjim od Sedam svetskih čuda antike koji je opstao.

Keopsova piramida, često nazivana Velika piramida, predstavlja izvanredno remek-delo drevne arhitekture i inženjeringa koje se nalazi u Gizi, blizu Kaira, u Egiptu. Izgrađena tokom Starog kraljevstva Egipta, ova monumentalna građevina predstavlja ne samo jedno od Sedam svetskih čuda antike, već i simbol bogate kulture, moći i spiritualnosti drevnih Egipćana.

Piramida je izgrađena kao grobnica za faraona Keopsa (takođe poznatog kao Khufu) tokom 26. stoljeća pre nove ere. Njena veličina i preciznost gradnje i dalje zadivljuju savremene inženjere i arhitekte. Evo nekoliko ključnih aspekata ove nevjerojatne građevine:

Veličina i Dimenzije: Keopsova piramida je prvobitno izmerena sa visinom od oko 146.6 metara, što ju je činilo najvišom građevinom na svetu tokom više od 3.800 godina. Osnova piramide je kvadrat čije strane su dugačke oko 230 metara.

Preciznost Gradnje: Ono što izdvaja Keopsovu piramidu je preciznost gradnje. Stranice piramide su ravne unutar nekoliko milimetara, a uglovi su gotovo savršeni pravi uglovi. Njena gradnja je zahtevala nevjerojatnu tačnost i veštinu u obradi ogromnih blokova kamena.

Građevinski Materijal: Glavni materijal korišćen za izgradnju piramide bio je ogroman blok kamena poznat kao kamenolomski kalcit. Ovi blokovi su težili i do nekoliko tona. Način na koji su ti ogromni kamene premeštani i postavljani na vrh piramide i danas ostaje misterija.

Funkcija i Značaj: Keopsova piramida je služila kao grobnica za faraona Keopsa. Unutar piramide nalazi se niz prolaza, komora i hodnika koji su vodili do centralne grobne komore u kojoj je trebalo da počiva faraonova mumija. Piramida je bila deo većeg kompleksa hramova i građevina posvećenih obožavanju faraona posle smrti.

Mističnost i Teorije: Kroz istoriju, Keopsova piramida je bila okružena različitim mitovima, teorijama i tajnama. Postoji mnogo teorija o načinima gradnje, alatima koji su korišćeni, te čak i o mogućim skrivenim komorama unutar piramide koje još nisu otkrivene.

Turistička Atrakcija: Danas je Keopsova piramida jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija na svetu. Posetioci dolaze iz celog sveta da bi se divili njenom veličanstvenom izgledu i da bi se zagledali u prošlost drevnog Egipta. Gornji deo piramide je već dugi niz godina zatvoren za javnost iz bezbednosnih razloga, ali posetioci i dalje mogu obilaziti okolinu i upijati atmosferu ove fascinantne građevine.

Keopsova piramida je ne samo arhitektonski podvig, već i podsjetnik na bogatu istoriju i kulturu drevnog Egipta. Njen uticaj se proteže kroz vekove, a njena misteriozna aura i dalje intrigira i inspiriše ljude širom sveta.

2. Viseći vrtovi Vavilona, Irak

Legendarne viseće bašte koje je navodno izgradio kralj Nabukodonosor II za svoju suprugu. Viseći vrtovi Vavilona su jedno od najintrigantnijih i najromantičnijih mesta u istoriji arhitekture, iako je njihovo postojanje i izgled kontroverzno i sporno. Ovi vrtovi su navodno bili remek-delo drevnog inženjeringa i estetike, smešteni u drevnom gradu Vavilonu, koji se nalazi na teritoriji današnjeg Iraka. Iako nema savremenih dokaza koji potvrđuju njihovo postojanje, priče o visećim vrtovima i dalje intrigiraju i nadahnjuju ljude širom sveta.

Prema drevnom piscu i istoričaru Herodotu, viseći vrtovi su bili izgrađeni u 6. veku pre nove ere za vladavinu kralja Nabukodonosora II kao poklon njegovoj ženi Amytis. Amytis je bila Medijanka i patila je za zelenim i brdovitim predelima svog rodnog kraja dok je boravila u suvom i ravnom Babilonu. Kako bi je oraspoložio, Nabukodonosor je naredio izgradnju vrtova sa visilicama i terasama, gde su biljke i drveće bili zasađeni kako bi stvorili dojam raskošne prirode.

Opisi ovih vrtova variraju, ali se obično opisuju kao veštačke terase sa zidovima od cigle i kamenja, koje su bile prekrivene zemljom i posebno konstruisane kako bi podržale različite biljke. Voda je navodno dopremana do vrhova vrtova putem kompleksnog sistema sa vodenim točkovima i dizalicama, stvarajući efekat padavina. Vrtovi su navodno sadržavali različite vrste biljaka i drveća, formirajući zelenu oazu u sred pustinjske okoline.

Međutim, moderni istoričari i arheolozi osporavaju postojanje visećih vrtova. Nedostatak arheoloških dokaza i pisanih izvora iz tog vremena ostavlja prostor za sumnju. Neki smatraju da su priče o visećim vrtovima možda bili netačni ili preterani, dok drugi predlažu da su oni možda postojali, ali su ostali neprepoznati ili su uništeni vekovima kasnije.

Bez obzira na tačnost priča, viseći vrtovi Vavilona ostaju simbol ljudske kreativnosti, inovacije i težnje ka lepoti. Priče o njima podsećaju nas na moć arhitekture i kako ona može odražavati želje i vrednosti ljudi. Iako ih možda nikada nećemo sa sigurnošću videti ili razumeti, viseći vrtovi ostaju ne samo tajanstveni deo prošlosti, već i inspiracija za maštovite vizije i snove.

seven-wonders-statue-of-zeus-at-olympia

Statua Zevsa u Olimpiji, Grčka

Velika statue boga Zevsa izrađena od zlata i slonovače, smeštena u hramu u Olimpiji.

Statua Zevsa u Olimpiji je jedno od najpoznatijih remek-dela grčke skulpture i arhitekture, koja je nekada stajala u hramu posvećenom bogu Zevsu u staroj grčkoj svetilišnoj oblasti Olimpija. Ova impozantna statua predstavljala je bogatstvo i umetnički vrhunac starogrčkog doba, a njeno postojanje odražavalo je duboko religiozno i kulturno poštovanje prema bogovima.

Evo nekoliko ključnih aspekata ove značajne skulpture:

Autorstvo i Datum: Statua Zevsa u Olimpiji pripisuje se čuvenom grčkom vajaru Fidijasu, koji je radio tokom 5. veka pre nove ere. Ona je bila deo većeg hramskog kompleksa posvećenog Zevsu.

Veličina i Materijal: Statua Zevsa bila je ogromna, visoka oko 13 metara (oko 43 stopa). Napravljena je od dragocenih materijala, uključujući slonovaču, zlato i drago kamenje. Oči su bile izrađene od dragog kamenja kako bi se dodatno pojačao utisak oživljavanja.

Pozicija: Statua je prikazivala Zevsa sedog na tronu, držeći žezlo u jednoj ruci i figura Nike, boginje pobede, u drugoj. Statua je bila postavljena tako da je bog gledao direktno napred, stvarajući utisak prisustva i moći.

Detalji i Ekspresija: Statua je bila prepuna sitnih detalja koji su dodavali dubinu i stvarali iluziju života. Izraženi mišići, draperija haljine i izražajno lice bili su deo njenih impresivnih karakteristika.

Religiozni i Kulturni Kontekst: Statua Zevsa nije samo bila umetničko delo, već je takođe služila kao deo religioznog svetilišta. Starogrčki hramovi su često služili kao mesta za obožavanje i komunikaciju sa bogovima. Prisustvo ove statue u hramu je odražavalo značaj Zevsa kao vrhovnog boga u grčkom panteonu.

Nažalost, originalna statua Zevsa u Olimpiji je izgubljena vekovima unazad. Veruje se da je uništena u požaru u hramu tokom 5. veka, a tačan izgled i estetika ove skulpture ostaju tajna. Ipak, opisi i priče o njoj koji su preživeli kroz vekove svedoče o njenom uticaju i značaju u staroj grčkoj kulturi. Statua Zevsa u Olimpiji predstavljala je vrhunac umetničkog umeća tog doba i ostaje simbol bogatstva grčke estetike i duhovnosti.

Hram Artemide u Efesu, Turska

Veliki hram posvećen boginji Artemidi, jednoj od najvažnijih svetica u grčkom panteonu.

Hram Artemide u Efesu (danas poznat kao Selçuk, Turska) je bio jedna od najimpresivnijih građevina antike, posvećena grčkoj boginji lova i plodnosti, Artemidi. Ovaj hram je bio jedno od najvažnijih svetilišta i arhitektonskih dostignuća tog vremena, privlačeći hodočasnike i posetioce iz celog Mediterana.

Evo nekoliko ključnih tačaka o Hramu Artemide:

Veličina i Grandioznost: Hram Artemide u Efesu bio je jedan od najvećih hramova antike. Prema nekim izvorima, imao je preko 120 metara (oko 400 stopa) u dužini i 60 metara (oko 200 stopa) u širini, sa 127 stubova u dva reda koji su okruživali centralni prostor.

Arhitektonske Karakteristike: Hram je bio izgrađen u jonskom stilu arhitekture, poznatom po svojim vitkim stubovima sa spiralnim kapitelima. Kapiteli stubova Hrama Artemide su posebno poznati jer su imali skulpture koje prikazuju životinje i figure, dodajući estetski bogatstvo građevini.

Kult Artemide: Hram Artemide je bio mesto obožavanja istoimene boginje Artemide, sestre Apolona. Artemida je bila boginja lova, plodnosti, prirode i zaštite žena, i imala je posebno mesto u grčkom panteonu.

Značaj i Uticaj: Hram Artemide u Efesu je bio ne samo religijski centar, već i ekonomska i kulturna sila. Mnogi hodočasnici su dolazili da se mole i donesu žrtve Artemidi, doprinoseći bogatstvu hrama. Grad Efes je takođe postao poznat i cenjen zbog ovog svetilišta, što je imalo pozitivan uticaj na njegovu reputaciju i ekonomiju.

Razaranje i Obnova: Hram je pretrpeo nekoliko razaranja tokom vekova, uključujući požare i osvajanja. Jedno od najpoznatijih razaranja dogodilo se 356. godine pre nove ere kada je Herostrat, osoba željna slave, zapalio hram. Legenda kaže da je on to uradio kako bi se proslavio, znajući da će njegovo ime biti zabeleženo. Hram je obnovljen nakon ovog događaja, ali nikada više nije postigao svoju pređašnju slavu.

Danas, tragovi Hrama Artemide u Efesu su retki, sa tek nekoliko stubova i ostataka koji svedoče o nekadašnjoj grandioznosti. Međutim, i dalje se smatra jednim od najvažnijih arheoloških nalazišta i turističkih atrakcija u Turskoj. Hram Artemide predstavlja značajan deo grčke i svetske istorije, kao i simbol duhovnosti i umetničkog umeća antičkog sveta.

Mauzolej u Halikarnasu, Turska

Veliki mauzolej izgrađen kao grobnica za Mausola, kralja Karije, i njegovu suprugu Artemiziju.

Mauzolej u Halikarnasu je bio izvanredan spomenik drevne arhitekture, posvećen sećanju na Mausola, satrapu (guverneru) Malog Azije, i njegovoj supruzi i sestri Artemiziji. Smatra se jednim od Sedam svetskih čuda antike i bio je izraz luksuza, veštine i kulturnog bogatstva tog doba.

Evo nekoliko ključnih aspekata o Mauzoleju u Halikarnasu:

Izgradnja i Autori: Mauzolej je izgrađen u gradu Halikarnasu (današnji Bodrum, Turska) tokom 4. veka pre nove ere, nakon Mausolinove smrti. Rad na mauzoleju započet je za Mausolinova života, a njegova smrt je usporila završetak projekta. Graditelji i umetnici koji su učestvovali u izgradnji uključivali su neka od najpoznatijih imena tog doba, poput vajara Skopasa i slikara Timoteja.

Arhitektonski Stil: Mauzolej je kombinovao elemente različitih grčkih arhitektonskih stilova, uključujući dorski, jonski i korintski. Građevina se sastojala od više nivoa, uključujući bazen, piramidalni vrh i stubište koje je vodilo do vrha.

Skulpture i Umetnička Dekoracija: Mauzolej je bio ukrašen raznim skulpturama i reljefima koji su prikazivali scene iz Mausolinovog života i mitološke priče. Na vrhu je stajala kolosalna konjska zaprega sa figurom Mausolina i Artemizije. Smeštene su i statue božica, lavi, konjanika i drugih figura.

Velikost i Grandioznost: Mauzolej je bio impozantan po svojoj veličini, visine do oko 45 metara (oko 148 stopa). Njegova grandioznost i bogata dekoracija činili su ga jednim od najupečatljivijih spomenika tog doba.

Uticaj i Nasleđe: Iako je Mauzolej pretrpeo razaranja tokom vekova, on je i dalje bio izuzetno poštovan i divljen u antici i kasnijim periodima. Tokom vekova, njegovi delovi su premeštani i koristili su se u različite svrhe. Danas, veći deo originalnih skulptura i delova mauzoleja je izgubljen.

Mauzolej u Halikarnasu ostaje simbol moći i raskoši vladara tog vremena, kao i primer spoja arhitekture i umetnosti. Iako je fizički nestao tokom vekova, njegova prisutnost i uticaj su ostavili traga u istoriji arhitekture i kulture.

Kolos sa Rode, Grčka

Impresivna bronzana statua boga Heliosa, smeštena na ostrvu Rodos u Grčkom moru.

Kolos sa Rode je bio ogroman bronzani kip boga Heliosa, izgrađen na ostrvu Rodosu u Grčkoj. Ovaj kip je bio jedno od najpoznatijih remek-dela antike, simbolizujući moć i veličinu grada Rodosa i njegove veze sa antičkim bogovima.

Evo nekoliko ključnih detalja o Kolosu sa Rode:

Izgradnja i Autori: Kip je izgrađen tokom 3. veka pre nove ere, između 292. i 280. godine, kako bi obeležio pobedu Rodosa nad Makedonskim vojskovođom Demetrijskim Poliorketom. Autori kipa su bili dvojica poznatih vajara tog doba – Hares iz Lindosa, koji je radio na strukturi, i Lihon, koji je radio na bronzanoj plastici.

Veličina i Pozicija: Kolos je bio ogroman, visok oko 33 metra (oko 110 stopa), što ga je činilo jednim od najvećih kipova antike. Kip je stajao na ulazu u luku Rodosa, sa nogama postavljenim na dva strateški postavljena kamena bloka.

Arhitektonske Inovacije: Kolos sa Rode je bio revolucionaran u smislu tehnika izrade. Da bi podržao težinu bronzanog kipa, koristili su se metalni trakasti nosači, drveni okviri i drugi tehnički izumi.

Pozicija i Simbolizam: Kip je bio posvećen bogu Sunca, Heliosu, i predstavljao je zaštitnika ostrva i njegovih stanovnika. Smatralo se da će njegova prisutnost doneti blagostanje i zaštitu od neprijatelja.

Razaranje: Kolos je stajao manje od 60 godina pre nego što ga je uništila zemljotresna katastrofa 226. godine pre nove ere. Kip je pao sa svoje pozicije i ostao ležati u ruševinama nekoliko vekova. Ostaci su kasnije prevezeni i prodani kao sekundarne sirovine.

Nasleđe: Iako Kolos sa Rode nije preživeo, njegova legenda i uticaj i dalje žive. Svojim veličanstvenim izgledom i simbolikom, postao je sinonim za veličanstvenost i umetničko nasleđe antičkog sveta.

Kolos sa Rode je primer kako umetnost i arhitektura mogu prenositi vrednosti, priče i pripadnost jednog vremena. Njegova priča o izgradnji, uništenju i nasleđu ostavlja dubok trag u svetu umetnosti i kulture.

Aleksandrijski svetionik, Egipat

Ogroman svetionik koji se nalazio u Aleksandriji i služio kao vodič za pomorce.

Aleksandrijski svetionik je bio jedan od najslavnijih spomenika antičkog sveta, građevina posvećena osvetljavanju i vodjenju brodova ka luci Aleksandrije, velikom luku i trgovinskom centru u Egiptu. Ovaj svetionik je bio izraz arhitektonske veštine i tehnološkog dostignuća tog vremena.

Evo nekoliko ključnih detalja o Aleksandrijskom svetioniku:

Izgradnja i Lokacija: Svetionik je izgrađen oko 280. godine pre nove ere na ostrvu Faros, blizu obale Aleksandrije, pod vlašću dinastije Ptolemeja. Ostrvo je dobilo ime po svetioniku – Faros je postao sinonim za svetionik.

Autori i Arhitektonske Inovacije: Svetionik je dizajniran i izgrađen pod nadzorom arhitekte Sostratusa iz Knida. On je koristio inovativne tehnike za izgradnju, uključujući oblaganje spoljašnjosti svetionika belim mermerom kako bi bio vidljiv sa daljine i reflektovao sunčevu svetlost.

Dimenzije i Struktura: Svetionik je imao visinu od oko 100 metara (oko 330 stopa), što ga je činilo jednim od najviših građevina tog doba. Sastojao se iz tri glavna dela: kvadratne baze sa reljefima i natpisima, cilindričnog srednjeg dela i koničnog vrha sa statuom boga Heliosa.

Funkcija i Simbolika: Svetionik je služio kao svetionik i orijentir za brodove koji su pristizali u Aleksandriju. Njegova svetlost je bila vidljiva na velike daljine i igrala je ključnu ulogu u navigaciji i trgovini tog doba. Svetionik je takođe bio posvećen Heliosu, grčkom bogu Sunca.

Razaranje: Tokom vekova, Aleksandrijski svetionik je pretrpeo razna oštećenja usled zemljotresa i drugih faktora. Poslednji veliki zemljotres tokom 14. veka doveo je do njegovog uništenja. Delovi svetionika su korišćeni za izgradnju drugih građevina u Aleksandriji.

Nasleđe: Iako originalni svetionik više ne postoji, njegova važnost i uticaj su ostavili traga u istoriji. Svetionik je postao simbol Aleksandrije i inspirisao je brojne umetnike, pisce i istraživače tokom vekova.

Aleksandrijski svetionik predstavlja spoj arhitekture i inženjeringa sa praktičnim i kulturnim funkcijama. Njegova priča o izgradnji, svetlu i slavi i dalje živi kroz istorijske spise i interpretacije.

Ovo su sedam svetskih čuda antike prema klasičnom spisku. Postoje i razne moderne inicijative koje su pokušale da kreiraju nove liste Sedam svetskih čuda, uključujući prirodne i savremene građevine. Ako se nešto bitno promenilo nakon mojeg poslednjeg ažuriranja u septembru 2021, ne bih bio upoznat sa tim promenama.

Sedam svetskih čuda antike nas podseća na snagu i maštovitost ljudske rase kroz vekove. Njihov uticaj i nasleđe su se prenosili generacijama, dok danas ostaju simboli vrednosti, vere i kreativnosti koje su oblikovale naš svet.

Popularni blogovi

Koliko je Sunce udaljeno od planete zemlje?

U našem kosmičkom susretu, gde Zemlja pleše oko svoje zvezde, jedno pitanje intrigira umove ljudi vekovima: Koliko smo zaista udaljeni od Sunca? Prosečna udaljenost od

svemir-sajt9

Enciklopedija svemira za malu i veliku decu

Dobrodošli na Devar, dom 4D enciklopedija koje će otvoriti vrata čudesima svemira vašem detetu, ali i probuditi radoznalost kod odraslih. Naša Enciklopedija Svemira „Kosmos“ nije

Podelite ovo