7 svetskih čuda starog sveta (knjiga za decu)

Anticka-svetska-cuda-01Kolos sa Rodosa

Svetska čuda su nešto što je uvek zanimljivo, posebno ako obratimo pažnju na čuda starog sveta.  Stari Grci su ovih sedam svetskih čuda nazivali atrakcijama naseljene Zemlje koje treba obavezno posetiti. Nažalost, većinu od njih ne možemo posetiti danas. Jedino od starih svetskih čuda koje je sačuvano su piramide u Gizi.

Grčki istoričar Herodot je veoma važan u priči o sedam svetskih čuda starog sveta. Upravo zato što je on sastavio spisak građevina i pomenuo ih prvi put oko 450. godine pre nove ere. Ovo su bile građevine kojima su se divili.

Takođe, isto je 225.p.n.e učinio i vizantijski filozof Filon, kao i grčki pisac Antipater 130.p.n.e. Na njihovim popisima je ovih sedam građevina prvi put zajedno spomenuto.

U ovom tekstu, pomenućemo sedam svetskih čuda starog sveta koje deca mogu naći u enciklopedijama kao i šta im se dogodilo.

Zašto je neka znamenitost svetsko čudo?

Kao što smo pomenuli, stari Grci su bili ti koji su odlučili, ili mislili da postoji sedam svetskih čuda. Liste koje navode svetska čuda novog sveta su napravljene kroz sistem glasanja i ove građevine su izabrane pomoću određenih kriterijuma.

Svetska čuda mogu biti pola ili skroz prirodna, pa čak i vešto, na jedinstven način izgrađene znamenitosti. Mnoge od njih su na listi zato što traju kroz dug vremenski period. Kao i zato što na neki način predstavljaju misteriju. Misterije se uglavnom odnose na njihovo poreklo, značenje, ili način građenja.

Više od svega drugog, razlog zašto je nešto nazivano svetskim čudom, je najčešće zato što je znamenitost jedinstvena. Takođe i koja predstavlja jedan aspekt života onih koji su je stvorili.

7 svetskih čuda starog sveta

Mauzolej u Halikarnasu

Ovo svetsko čudo starog sveta se nalazi na obali Egejskog mora, u gradu Bodrumu. Tačnije, u jugozapadnom delu današnje Turske. Ovaj grad je u vreme stare Grčke nosio ime Halikarnas.

Kao i piramide, ovo svetsko čudo je predstavljalo grobnicu vladara. Sa druge strane, mauzolej u Halikarnasu se, za razliku od zadivljujućeg oblika i veličine piramida, ističe po svojoj estetskoj lepoti. I upravo po tome je i dobio status svetskog čuda.

Razlog zbog koga je ovaj mauzolej poseban je to što nije bio posvećen ni jednom starogrčkom bogu, što ga razlikuje od tadašnjih velikih građevina. U vreme blagostanja persijske države i perioda kada se proširila na celu Mesopotamiju, Siriju, Malu Aziju, Egipat i severnu Indiju, persijski vladar je omogućio određeni stepen samostalnosti svojim provincijama.

Kraljevina Karija je bila jedna od provincija. Takođe, bila je veoma udaljena od prestonice pa je praktično postala samostalna država. Njen kralj, Mauzol, je vladao od 377. do 353.godine p.n.e je premestio prestonicu u grad Halikarnas. Stoga, Mauzolej u Halikarnasu je po njegovom imenu dobio naziv i predstavlja njegovu grobnicu.

Izgradnja je bila poverena njegovoj sestri i supruzi Artemidi. Za vreme njegove vladavine je izgradnja počela, a završila se 350.godine p.n.e. To je bilo tri godine nakon njegove smrti, a godinu dana nakon smrti njegove supruge.

Kroz vekove je bilo nekoliko zemljotresa koji su potresli ovu strukturu, a najjači od njih je 1494.godine definitivno srušio mauzolej. Ostaci ovog svetskog čuda su nakon toga iskorišćeni za utvrđivanje obližnjeg zamka.

Statua Zevsa u Olimpiji

Poznato je da je Zevs bio vrhovni bog starih Grka, u njegovu čast podignuta je statua u gradu Olimpiji. Upravo po ovoj statui, odnosno gradu u kome se ona nalazila su Olimpijske igre dobile ime. Za vreme igara, ratovi su prestajali i sportisti iz različitih država su dolazili kako bi proslavili svog vrhovnog boga Zevsa.

Veruje se da su prve Olimpijske igre održane 776.godine p.n.e kada je i računjanje vremena kod starih Grka započelo. Ova statua je podignuta oko 450.godine p.n.e i nalazila se u hramu posvećenom Zevsu. Starogrčki skupltor Fidija je započeo gradnju oko 440.godine p.n.e i smatrao je to svetim zadatkom.

Radionica u kojoj je usavršio tehniku pravljenja statua od zlata i slonovače i danas spostoji u Grčkoj i izgleda isto kao u vreme kada je tu postojala statua Zevsa. U njoj je vajao pojedinačne delove koji su kasnije spojeni u celinu. Statua je jedva mogla da stane u hram i glava boga Zevsa je dodirivala tavanicu.

Ne postoje tačni zapisi šta se sa statuom dogodilo. Međutim, veruje se da je demontirana i prebačena u Konstantinopolj. Na kraju je tamo uništena u požaru koji se dogodio u petom i šestom veku nove ere.

Anticka-svetska-cuda-01Kolos sa Rodosa

Kolos sa Rodosa

Ova neponovljiva statua je zaslužila svoje mesto među svetskim čudima, iako je od vremena izgradnje do uništenja proteklo samo 56 godina. Osim što je bila ogromna, ona je i simbol jedinstva naroda koji je naseljavao ovo predivno mediteransko ostrvo.

Bila je sagrađena na samom ulazu u luku Mitraki na ostrvu Rodos u Grčkoj. Na ovom ostrvu su se nalazila tri grada-države (Kamiros, Lindos, i Lalisos) koji su se ujedinili i sačinili grad Rodos. Brzi razvoj grada i snažne ekonomske veze sa Ptolemejem I su doveli do toga da su Antagonidi iz Makedonije napali grad u nameri da slome alijansu sa Egiptom.

Nisu uspeli da uđu u grad i postignut je mirovni sporazum 304.godine p.n.e. Povlačenjem iz grada, za sobom su ostavili mnogo ratne opreme koju su stanovnici Rodosa prodali i dobijeni novac iskoristili za podizanje statue. Bila je posvećena grčkom bogu Sunca, Heliosu i predstavljala je proslavu njihovog jedinstva.

Izgradnja je trajala 12 godina, završena je 282.godine p.n.e i uništena je u snažnom zemljotresu koji je pogodio Rodos 226.godine p.n.e. Statua se prelomila u kolenu. Ptolemej III je ponudio da plati troškove obnove, međutim, nakon konsultacije sa prorocima, njegov zahtev je odbijen i obnova je bila zabranjena. Statua je ostala polomljena skoro hiljadu godina nakon čega su Arapi uzeli ostatke polomljenog Kolosa i prodali ih Siriji.

Svetionik u Aleksandriji

Ovo svetsko čudo je jedino koje je od početka korišćeno u praktične svrhe. Ovaj svetionik je omogućavao da brodovi bezbedno pristanu u veliku aleksandrijsku luku u Egiptu. Ovaj svetionik se nalazio na ostrvu Faros koji je nedaleko od egipatskog grada Aleksandrije.

Veruje se da je ovo ostrvo dobilo ime kao faraonovo ostvro (Pharao`s). Ovo se smatralo arhitektonskim čudom tog vremena. Svetionik je emitovao svetlost koja se mogla videti i na pedeset kilometara od same luke. Namesnik Ptolomej Soter je nakon smrti Aleksandra Velikog preuzeo vlast nad Egiptom i uzeo Aleksandriju za prestonicu svoje države.

Nedaleko od tog grada je ostrvo Faros sa lukom u kom su uslovi za pristajanje izuzetno nepovoljni i obala plitka tako da je izgradnja svetionika bila neophodna. Ovaj vladar je započeo gradnju svetionika 290.godine p.n.e, a i izgradnja se završila posle njegove smrti, u vreme vladavine njegovog sina.

Naučnici aleksandrijske biblioteke muzeja su projektovali građevinu. Bila je posvećena bogu Savioru i sastavljena je iz tri nivoa. Najniži deo je visine 55.9 metara i u obliku je kvadrata. Srednji deo je visok 18.3 metara i oktogonalnog je oblika. Treći deo je visok 7.3 metra i kružnog je oblika. Sve ukupno je bilo visoko oko 120 metara.

Danju je svetionik pomoću ogledala reflektovao svetlost Sunca, a noću je na njemu paljena vatra koja je služila da navodi brodove. Postoji i legenda koja ukazuje da je to ogledalo spaljivalo neprijateljske brodove. Samim tim, i da zbog toga nisu mogli prići luci.

Tri zemljotresa su se dogodila i dovela do njegovog uništenja i ostaci su upotrebljeni za izgradnju citadele Kajtbajt na njegovom mestu. Francuski arheolozi su pronašli ostatke svetionika na dnu luke 1994.godine.

Velike piramide u Gizi

Ovo svetsko čudo se nalazi u Egiptu, na platou Gize, blizu Kaira. One su i danas očuvane i najstarije su svetsko čudo. Sastoje se od tri velike građevine koje se razlikuju od ostalih piramida koje se mogu naći u Egiptu. Ovo je danas predgrađe Kaira, a nalaze se u gradu Giza, koje je nekropola antičkog grada Memfisa.

Ovo je danas značajna turistička atrakcija, zajedno sa drugim piramidama i skulpturom Sfinge. Upotpunjuje je i Sunčev brod koji je pronađen 1954.godine i nalazi se sa južne strane Velike piramide. Za ovaj brod se veruje da je bio sredstvo kojim je prevezeno telo umrlog Keopsa u zagrobni svet.

Ove piramide su okružene različitim grobnicama. Te grobnice su pripadale velikodostojnicima, rođacima i značajnim činovnicima Egipta. Tokom istorije, ove piramide su izazivale veliku pažnju. To može da opiše i Napoleonova izjava prilikom osvajanja Egipta, 1798.godine – Vojnici! Sa vrha ovih piramida nas posmatra četrdeset vekova!

Nasuprot uobičajenom verovanju, samo Velika Keopsova piramida se naziva svetskim čudom, ali svakako je velika stvar da se ovo svetsko čudo može i danas posetiti.

Artemidin hram u Efesu

Artemidin hram u Efesu

Ovo je grčki hram koji je bio posvećen boginji Artemidi i bio je sagrađen oko 550.godine p.n.e. Danas možemo videti samo ostatke temelja, kao i mesto na kome se hram nekada nalazio.  To je nedaleko od turskog grada Selčuka i na oko 50 kilometara od grada Izmira.

Temelj ovog hrama potiče iz 7 veka p.n.e. Ipak, građevina je konstruisana i podignuta 550.godine p.n.e. Za izgradnju ovog predivnog mermernog hrama je novac izdvojio kralj Krez. Osmislio ga je i projektovao grčki arhitekta Herosiforon. Artemidin hram u Efesu je bio ukrašen bronzanim statuama izvajanim od strane umetnika tog doba: Polikleit, Kresilas, Fradmon i Fidija.

Ova građevina je služila kao tržnica i kao religijsko zdanje. Njega su godinama posećivali turisti, trgovci, umetnici i kraljevi. Oni su odavali počast boginji na taj način što su zaveštavali deo svoje zarade hramu. Arheološkim iskopavanja su otkrila darove koje su hodočasnici iz Indije i Persije u to vreme posvetili Artemidi. Među njima se su se našle narukvice, naušnice, i ogrlice od zlata, artefakti izuzetne vrednosti i lepote, kao i statue Artemide izvajane od slonovače i zlata.

Hram je 401.godine poslednji put razoren. To je učinila rulja predvođena hrišćanskim episkopom Svetim Jovanom Zlatoustim. Ostatke hrama je  1869.godine otkrila ekspedicija koju je predvodio Džon Turtl Vud. Pronašao je stubove zakopane na dnu reke.

Viseći vrtovi Vavilona

Ovi vrtovi se jos nazivaju i Semiramidini viseći vrtovi i takođe su jedno od svetskih čuda. Mitovi kažu da su bili izgrađeni za kraljicu Semiramidu koja je poreklom iz zelene Medije. Kralj Navukodonosor II je želeo da oraspoloži kraljicu pa je naredio oko 600.godine p.n.e da se izgrade viseći vrtovi na terasama palate.

U vreme kralja Hamurabija, istorija beleži da je vavilonsko carstvo cvetalo. Ali, smatra se da su legendarni vrtovi izgrađeni za vreme vladavine njegovog potomka Navukodonosora II 604-562.p.n.e. Ove vrtove su opisivali starogrčki istoričari Diodor Sicilijski i Strabon. O kralju i kraljici ne postoje verodostojni dokazi.

Arheolog Robert Koldevej je iskopao ostatke kamene građevine u Vavilonu koja je mnogo puta bila poistovećivana sa visećim vrtovima. Na istočnoj obali reke Eufrat se nalaze ostaci ovih visećih vrtova.

Smatra se da je vrtove uništio zemljotres u prvom veku p.n.e. Ipak, tačna lokacija ovih velikih visećih vrtova je nepoznata, čak i neki savremeni naučnici nisu sigurni da li su zaista postojali.

Zaključak

Korisno je da budemo upoznati sa prošloću odnosno istorijom sveta. Sedam svetskih čuda starog sveta su deo toga. Infromacije o njima su svima, a posebno deci, interesantne jer se većina njih ne može videti danas. Sa druge strane, sreća je da se mnoge informacije o njima mogu pročitati u knjigama i enciklopedijama za decu.

Popularni blogovi

Anatomija srca i kako radi naše srce?

Vaše srce je lokalizovano u sredini grudnog koša, između pluća, iza i nešto ulevo od grudne kosti. Obavija ga srčana kesa (perikard), membrana koja se

Podelite ovo