Prvi literarni konkurs

Mobilni telefon - moj najbolji drug, rad 11

MOBILNI TELEFON- MOJ NAJBOLjI DRUG

Zvoni, zvoni, zvoni i zvoni, pomalo me nervira taj zvuk. Mobilni telefon da li je tako neophodan? Zapitala sam se po kozna koji put dok sam učila za kontrolni iz matemetike. Odvlačila mi je pažnju ta neprestana zvonjava. Počelo je da me kopka oko čega se to raspravlja moj razred. Samo ako je neka svađa u pitanju onda su svi iz razreda uključeni u tu raspravu. Uzimam i ja tu magičnu spravicu u ruke, otvaram poruke – O, popriličan broj! Trebaće mi bar pet minuta da shvatim šta se dešava. Moja matematika pravi pauzu. Baš me zanima ova svađa, postaje sve zanimljivija… Ne mogu da verujem da se ranije nisam uključila. Poneka poruka mora da bude i od mene. Svađa menja svoj tok i zaustavlja se. Pomislim da će se nastaviti, čekam koji minut. Dok čekam, setih se da odavno nisam odigrala moju omiljenu igricu. Ulazim u nju i setim se: „Moja matematika!“ , ali igraca se taman učitala, neće mi mnogo vremena oduzeti, jedan nivo. Malo po malo nivoi se nižu u neprekidan lanac. Prvo izgubim, a onda pobedim i onda se želja javi da pređem na drugi nivo. I sve tako bezbroj pobeda i poraza, otključavam sledeće nivo. Počelo je da mi dosađuje: „Auu, zaboravila sam na matematiku!“ Obaveštanja! O čoveče! Moja omiljena pevačica izbacila je novu pesmu. Kakav bih ja to bila obožavoc ako je odmah ne odslušam?! A onda sam nastavila da slušam jednom, još jednom i tako u nedogled dok mi note i stihovi nisu ušle u glavu. U jednom trenutku prekidam me moj brat i traži telefon da pogleda nešto na Google-u. Naravno da mu ga ne dam, neka uzme mamin, ili neka čeka dok ne bude dobio svoj. Ovaj mobilni je samo moj. Po svom običaju tužaka me mami. Mama je ljuta i tera me da radim zadatke. Držim se toga, ali je zasijao ekran i zavibrirao, u sledećem trenutku već se nižu moje poruke sa drugaricom. Ne prestajomo sve dok ne znamo šta da kažemo jedna drugoj. Sunce počinje da zalazi, a ja se setim matematike. Međutim, nisam odgledala danas vesti. Svaki naslov kao da je sve uzbudljiviji „Šta je obukla?“, „Neverovatno, pogledajte reakciju…“. Devet je sati, ko bi rekao, a na „ YouTube“ nižu se video zapisi. Kako zanimljive stvari, e ovo me je oduvek zanimalo. U jednom trenutku pomislim: „Sutra imam kontrolni.“ Setim se da danas imam lepu frizuru, bilo bi prava šteta da se ne uslikam,,SNAPCHAT“ se pali. I „BUM“ kakvi filteri, kako da ih sve ne isprobam. Uređujem slike. Čuje se nešto! Mama dolazi da me proveri, sklanjam telefon najbrže što mogu. Mama kaže da požurim da se istuširam i odem na spavanje. Telefon ostavljam pored kreveta da se puni. Razmišljam kao nisam spremna za kontrolni. Tuga me tera da uzmem telefon da me oraspoloži.Malo gledam stvari u mojoj omiljenoj „prodavnici“ i označavam svaki komad garderobe kojim mi se sviđa. Ponovo igram igrice, „Dvanaest je sati!“, shvatila sam kada sam pogledana na sat u gornjem desnom uglu. „Sutra idem pre podne u školu“, setim se. Sa teškoćom ostavljam telefon i vrtim se po krevetu. Ustajem premorena, boli me glava i crvene su mi oči. Spremam se u školu, prvi čas mi je kontrolni iz matemetike. „Ovo nismo učili?! Šta je ovo?“. Vrti mi se u glavi. Posle nekoliko dana dobila sam pregledan kontrolni i imala sam šta da vidim. Nastavnica mi je poklonila tri. Mama nije ništa posebno rekla, osim da su to moje ocene, i da bi trebalo da ih ispravim. Nisam bila srećna. Pogledala sam svog „prijatelja“ sa kojim sam se juče čitav dan družila utišavam ga i ostavljam u fioku. Mnogo sam učila, i bilo bi mi lakše da onaj dan nisam visila na telefonu. Kada sam priznala mami šta se stvarno desilo dobila sam kaznu. Nisam smela da uzmem telefon nedelju dana. Međutim sada znam da moram da budem umerena i da se fokusiram na bitne stvari. U svakom slučaju „ moj verni priljatelj“ čekaće me u fioci.

učenica: Maša Jović, 7. razred

Dostava je besplatna za sve kupovine preko 2500RSD

Postani član našeg LOYALTY kluba i ostvari dodatne pogodnosti!